Predsednik Pokrajinskog saveta za migracije: Za Kanjižu je obezbeđeno 14 miliona dinara za rešavanje problema migranata

SUBOTICA - Predsednik Pokrajinskog saveta za migracije Mihalj Njilaš najavio je danas da je za Kanjižu opredeljeno 14 miliona dinara finansijske pomoći u rešavanju problema migranata, dok će za Suboticu iznos biti određen naredne nedelje.

Njilaš je prilikom posete napuštenoj Ciglani u Subotici, gde se okupljaju migranti, naglasio važnost koordinacije između Pokrajine, Republike i međunarodnih organa, kako lokalne samouprave ne bi ostale same u rešavanju ovog problema, ocenivši da je takva situacija bila u prethodnom periodu, odnosno da su opštine nosile najveći deo tereta.

"Konkretno Kanjiža sada dobija značajna sredstva od pokrajine i nadam se da će to podstaći i ostale aktere da bolje pomognu i novčano, jer je to samo deo troškova koje pokrajina snosi. Naravno, i Subotica ima svoje potrebe i zahteve. Gradonačelnik će ubrzo nama to konkretno podneti i nakon naredne sednice saveta za migracije, sigurno ćemo sličan predlog uputiti Pokrajinskoj vladi", rekao je on.

Predsednik ovog saveta naglašava da je neophodno angažovati sve pokrajinske materijalne i humane resurse institucija koje mogu da pomognu rešavanju problema migranata.

"Radi se o izbeglicama kojima treba pomoći, naravno. Oni su žrtve rata i problema koji nisu ovde, nego vrlo daleko, ali imaju određenu nameru da stignu na neko bezbednije mesto. To je ogroman broj ljudi i mi moramo da im pomognemo u svakom pogledu", rekao je Njilaš.

Njilaš naglašava da su Subotici i Kanjiži na raspolaganju i Pokrajinske robne rezerve za pomoć u robi, kao i to da je potrebno ravnomerno raspodeliti međunarodnu pomoć ka jugu i severu zemlje.

Pred zimski period, prema njegovim rečima, mora se iskoordinisati rešavanje pitanja pomoći i smeštaja migranata.

Gradonačelnik Subotice Jene Maglai ponovio je da je Subotica do sada uglavnom sama rešavala problem migranata, ali da to sada prevazilazi njene mogućnosti i još jednom naglasio da lokalna samouprava nema zakonske ingerencije da sama rešava ovo pitanje.

Interes Subotice u prethodnom periodu, kako je rekao, bio je da zaštiti lokalno stanovništvo, a situacija je po njegovoj oceni bila pod kontrolom, iako je kroz Suboticu samo ove nedelje prošlo između 5.000 i 6.000 ljudi.

"Veliki broj migranata je prošao kroz Suboticu, a Subotica i njeni građani to ni u približnoj meri to nisu osetili, kao što je to u nekim drugim sredinama. Ono što je bilo možda pod udarom su uglavnom pogranični pojasevi, ali sam grad ili veća naselja nisu ni približno osetila taj talas migranata koji je protutnjao Suboticom", rekao je Maglai.

On je naglasio potrebu pripreme za predstojeći zimski period i da su u toku poslovi na rešavanju imovinsko-pravnih odnosa u Ciglani, kako bi se stvorili osnovi da se migranti na ovoj lokaciji mogu smestiti u manjem broju tokom zime.

Rekavši da je obavio razgovore i sa visokim predstavnikom UNHCR-a u Srbiji, Maglai je naglasio da Subotica nije zainteresovana za izgradnju kampa, već da u Subotici može biti samo "pomoćni punkt" za najviše 200 ljudi.

"Nije nam cilj da ovde dolazi veći broj migranata i da se ovde zadržavaju duži period zato što smatramo da bi to bilo kontraproduktivno zbog blizine granice sa Mađarskom", istakao je Maglai.

On je postavio pitanje i šta će se dešavati u budućnosti po pitanju priliva migranata i najave Mađarske da će poslati vojsku koja će zatvoriti granicu.

"Onda ćemo imati problema da će se jedan veći broj ljudi ovde zadržati, pošto neće moći da pređu na drugu stranu, pa će se ta situacija tada morati držati pod kontrolom", rekao je gradonačelnik Subotice.

Izjave oko autobusa u Kanjiži su nesporazum

Njilaš je ocenio kao nesporazum izjave rukovodstva Kanjiže u vezi sa uvođenjem autobusa namenjenih isključivo za prevoz dece u škole, a ne i za prevoz migranata.

On je u Subotici rekao da se redovne autobuske linije u Kanjiži koriste i za prevoz dece do škole, a roditelji su, kako je rekao, bili uplašeni da njihova deca neće imati mesta na tim linijama zbog toga što veliki broj migranata koristi te autobuse.

Stoga su pisali peticiju zahtevajući da se ovo pitanje reši, nakon čega je rukovodstvo Kanjiže, prema njegovim rečima, obezbedilo autobuse za vanredne linije samo za prevoz učenika.

"Mislim da to nije problem uopšte i to je logična reakcija i rešenje ove problematike. To je samo krivo protumačeno", rekao je Njilaš.

Centar građanskih vrednosti iz Subotice osudio je juče navodnu izjavu predsednika Opštine Kanjiža Mihalja Bimba da je, kako navode, zadovoljan što je izašao u susret roditeljima koji ne žele da im deca od 1. septembra do obrazovnih institucija i nazad putuju sa izbeglicama.

Ova nevladina organizacija, koja je ranije organizovala prikupljanje pomoći migrantima, u saopštenju je pozvala državne organe da "spreče segregaciju putnika u Kanjiži".

Centar građanskih vrednosti podseća da je "slična pojava u nedavnoj istoriji bila poznata pod nazivom "aparthejd", zbog čije je politike deljenja stanovništva po boji kože Južnoafrička Republika pola veka bila prezrena od skoro celog sveta".

"Ujedno, Centar građanskih vrednosti podseća Bimba i da je uskraćivanje određenih prava ljudima na osnovu boje kože, porekla, jezika, vere ili neke druge lične osobine, pojava koja je sredinom tridesetih godina zabeležena i u Nemačkoj, a zbog koje je nekoliko godina kasnije izvesnih problema imao i dobar deo sveta", stoji u saopštenju.

Prema navodima lokalnih medija, juče je u Kanjiži održana predaja autobusa koji će, kako se navodi, "vršiti prevoz učenika - bez migranata - do obrazovnih institucija i nazad".

Inicijativu za uvođenje posebnog autobusa za učenika, prema pisanju Mađar soa, pokrenuli su zabrinuti roditelji učenika, a podržala ih je lokalna samouprava.

Reporteri Tanjuga na Kanjiži: Danas manje prelazaka migranata

HORGOŠ/KANjIŽA - Na putu od Horgoša ka Kanjiži, na severu Srbije, kao i na samoj srpsko-mađarskoj granici dan posve uobičajen, ali sa značajno manje migranata koji, na pružnom prelazu nedaleko od mađarskog mesta Reske, gde zbog železničkog saobraćaja žičanog zida nema, nesmetano prelaze na teritoriju susedne države.

Njihov prelazak mirno posmatraju pripadnici mađarske polilcije, a jedan od njih je Tanjugovom reporteru rekao da se tu u blizini nalazi prihvatni centar.

Do mesta Reske, ekipa Tanjuga je naišla na nekoliko manjih improvizovanih kampova u kojima se migranti odmaraju. Neki peku kukuruz.

Svi migranti, oni koji granicu prelaze noću, kao i oni koji to čine usred bela dana, su ilegalci.

Rukovodilac privremenog prihvatnog centra u Kanjiži i službenik Republičkog komesarijata za izbeglice Srđan Ristić kaže da je proteklih dana u Kanjižu dnevno stizalo i po 2000 izbeglica, ali da je od ponoći, na primer, njihov broj jedva dvestotinak.

Okupljeni u grupice migranti se druže ili odmaraju u hladovini, telefoniraju ili surfuju po internetu. Neki brinu o ličnoj higijeni ili peru veš na više improvizovanih česama u krugu kampa.

Ristić je Tanjugovom reporteru rekao da u privremenom Prihvatnom centru imaju sve uslove za za život za to kratko vreme koje tu provedu, odnosno ne nastave put dalje ka Nemačkoj, Švedskoj...

"Imaju besplatni internet, mokre čvorove za muškarce i posebno žene, medicinsku pomoć, prevodioca", objašnjava Ristić.

Kamp, u kome ima 25 velikih i nekoliko manjih šatora, deluje veoma čisto, a radnici čistoće neprestano skupljaju otpatke. Žale se da migranti za sobom ostavljaju mnogo đubra.

Inače, Ristić podseća da je od 12. avgusta, kada je kamp osnovan, kroz njega prošlo 19.000 izbeglica i svi oni su, kaže, verovatno odavno van Srbije.

Ristić je naveo i da Republički komesarijat za izbeglice zajedno sa resorima zdravlja i rada i zapošljavanja, čine sve da se situacija u Kanjiži i samom kampu poboljša.

Slobodni novinar DŽon Bosnić, Amerikanac srpskog porekla, bio je "vodič" grupi migranata od Beogada do Kanjiže. 

Reporteru Tanjuga je u Kanjiži ispričao da se sa nekolicinom migranata upoznao na beogradskoj Železničkoj stanici, te da im je omogućio i da prespavaju u njegovom stanu.

Bosnić, međutim, smatra da kamp u Kanjiži nije najbolje organizovan jer ne postoji sistem, a samim tim nema reda, što dovodi do toga da se migranti često međusobno sukobljavaju zbog mesta u autobusu. Nema, kaže, ni autobuskih karata.

"Ovi ljudi sada hoće dalje preko granice, ako može mirno, može, ako bude problema sa mađarskom policijom, tražiće da se vrate i da nađu drugi put do Evrope", objasnio je Bosnić koji kao frilenser pomaže kolegama iz italijanskog Skaj Teležurnala 24, a koje, kako je objasnio, poznaje još iz Tokija.

Svi oni, pojašnjava, putuju zajedno sa istom grupom migranata.

(Tanjug)